platforma 9,81

događaji

Sunčana strana modernizma

Izlož­ba je pos­tav­lje­na u jav­nim pros­to­ri­ma Hote­la Maes­tral, Bre­la

Otva­ra­nje izlož­be, 26.10.2018. 10h

Izlož­ba osta­je otvo­re­na do 2.11.2018., pon-pet od 9 do 12 (praz­ni­ci­ma zatvo­re­no)

Fragmenti turističke arhitektura u Hrvatskoj, 1965.–1971.

Povo­dom obi­lje­ža­va­nja 50-te obljet­ni­ce prve turis­tič­ke nagra­de Bre­la “Šam­pi­on turiz­ma”, u Hote­lu Maes­tral u Bre­li­ma arhi­te­ka­ta Juli­ja DeLu­ce, Ante Roži­ća i Mati­je Sala­ja, te auto­ra inte­ri­je­ra Ber­nar­da Bera­di­ja pos­tav­lja se izlož­ba Sun­ča­na stra­na moder­niz­ma, čiji važan dio čini upra­vo seri­ja reali­za­ci­ja turis­tič­kih pro­je­ka­ta doaje­na hrvat­ske arhi­tek­tu­re Ante Roži­ća koji je upra­vo u Bre­li­ma ostva­rio neke od svo­jih nez­na­čaj­ni­jih rado­va. Hotel Maes­tral jed­no je od kanon­skih dje­la hrvat­skog viso­kog moder­niz­ma, možda i naj­ljep­ši hotel na hrvat­skoj jadran­skoj oba­li i isho­diš­ni pro­jekt izlož­be, a danas je pre­ven­tiv­no zašti­ćen kao kul­tur­no dobro. Hotel je još uvi­jek u goto­vo intak­t­nom sta­nju, a ele­gant­ni i sofis­ti­ci­ra­ni jav­ni pros­to­ri hote­la sja­jan su okvir za izlož­bu koja pra­ti evo­lu­ci­ju turis­tič­kih tipo­lo­gi­ja na pri­je­la­zu sa 1960-ih na 1970-te, kada upra­vo Bre­la pos­ta­ju svjet­ski rele­vant­no mjes­to arhi­tek­ton­skih istra­ži­va­nja. Tome u pri­log govo­ri i činje­ni­ca da su turis­tič­ki pro­jek­ti u Bre­li­ma, ali i drug­dje na hrvat­skoj jadran­skoj oba­li, važan dio izlož­be Con­cre­te Uto­pia (Kon­kret­na uto­pi­ja) pos­tav­lje­noj u Muse­um of Modern Art u New Yor­ku gdje su i pred­stav­lje­ni kroz iste ana­li­tič­ke akso­no­me­tri­je koje će biti poka­za­ne i u Hote­lu Maes­tral. Namje­ra ove izlož­be, pa i viru­tal­ne veze New Yor­ka i Bre­la, MoMA NY i Hote­la Maes­tral, je uka­za­ti na izu­zet­nu kul­tur­nu vri­jed­nost naših hote­la, a naro­či­to Hote­la Maes­tral o čijoj buduć­nos­ti tre­ba paž­lji­vo raz­mis­li­ti.

Problemski okvir izložbe

1960-tih, na vrhun­cu moder­ni­za­ci­je i urba­ni­za­ci­je Hrvat­ske i tadaš­nje Jugos­la­vi­je, istoč­na jadran­ska oba­la pola­zi kroz teme­lji­tu pre­obraz­bu bit­no pokre­ta­nu eko­no­mi­jom i soci­jal­nim dina­mi­ka­ma masov­nog turiz­ma.

Lokal­na arhi­tek­ton­ska kul­tu­ra na svo­jem je vrhun­cu, a, neo­če­ki­va­no, upra­vo komo­di­fi­ci­ra­na i viso­ko nor­mi­ra­na tipo­lo­gi­ja hote­la pos­ta­je jedan od glav­nih poli­go­na arhi­tek­ton­skih istra­ži­va­nja. U sve­ga dese­tak godi­na odvi­ja se brza evo­lu­ci­ja kon­ce­pa­ta i este­ti­ka, od viso­kog moder­niz­ma do bru­ta­liz­ma, od regi­ona­liz­ma do struk­tu­ra­liz­ma. Svim tim istra­ži­va­nji­ma zajed­nič­ko je nas­to­ja­nje da se kod “pro­jek­ti­ra­nja za naj­ve­će bro­je­ve” uspos­ta­vi balans izme­đu naiz­gled pro­tu­rječ­nih zah­tje­va: izme­đu indi­vi­du­al­nog i kolek­tiv­nog, izme­đu lokal­nog i inter­na­ci­onal­nog, izme­đu pri­ro­de i arti­fi­ci­jel­nog pej­za­ža, izme­đu “popu­lar­ne” i “viso­ke” kul­tu­re, izme­đu ins­tru­men­tal­nih cilje­va i huma­nis­tič­kih vri­jed­nos­ti.

Rade­ći u osjet­lji­vim ambi­jen­ti­ma obi­lje­že­ni­ma boga­tom urba­nom i gra­di­telj­skom tra­di­ci­jom, niz arhi­te­ka­ta koris­ti upra­vo turis­tič­ku arhi­tek­tu­ru za izgrad­nju novog urba­no-kul­tur­nog slo­ja u kojem poku­ša­va­ju defi­ni­ra­ti odred­ni­ce “naše arhi­tek­tu­re” koja je moder­na, a odgo­va­ra na lokal­ne topo­graf­ske i kli­mat­ske datos­ti, koja ima jas­nu eko­nom­sku ulo­gu, no pri tome dopri­no­si i boljit­ku lokal­nih zajed­ni­ca, koja kores­pon­di­ra s inter­na­ci­onal­nim kre­ta­nji­ma, ali pri tome nas­to­ji kul­ti­vi­ra­ti vlas­ti­tu auten­tič­nost. Turi­zam tako pokre­će izgrad­nju “sun­ča­ne stra­ne” Hrvat­ske i tadaš­nje Jugos­la­vi­je, a hote­li i pra­te­ća infras­truk­tu­ra pos­ta­ju opti­mis­tič­ni ambi­jen­ti u koji­ma su pouke medi­te­ran­ske kul­tu­re kri­tič­ki pre­ne­se­ne u spe­ci­fič­ne obli­ke pri­vre­me­nog habi­ta­ta i soci­jal­nih prak­si doko­li­ce.

Arhi­tek­ti Boris Magaš, Ante Rožić i Bran­ko Žni­da­rec, pri­pad­ni­ci gene­ra­ci­je hrvat­skih arhi­te­ka­ta sta­sa­lih upra­vo na valu opti­mis­tič­nih 1960-ih, na seri­ji turis­tič­kih pro­je­ka­ta pri­ka­za­nih na izlož­bi poka­zu­ju i homo­ge­nost i viso­ku razi­nu lokal­ne arhi­tek­ton­ske kul­tu­re, ali i raz­li­či­tost poje­di­nač­nih pris­tu­pa i poeti­ka koji logič­no reagi­ra­ju na lokal­ne uvje­te.

Izložba

Pro­jek­ti pri­ka­za­ni na izlož­bi: Hotel Maes­tral (Juli­je DeLu­ca, Ante Rožić, Mati­ja Salaj, inte­ri­jer Ber­nar­do Ber­nar­di, 1962. – 1965.), Bre­la; Hotel Beru­lia (Ante Rožić, inte­ri­jer Ber­nar­do Ber­nar­di, 1968. – 1970.), Bre­la; Vila Beru­lia (Ante Rožić, 1967. – 1970.), Bre­la; Turis­tič­ki cen­tar Bre­la (Ante Rožić, inte­ri­jer Ber­nar­do Ber­nar­di, 1967. – 1969.), Hotel Sola­ris (Boris Magaš, 1967. – 1968.), Zabla­će pored Šibe­ni­ka, Hotel Adri­atic II (Bran­ko Žni­da­rec, 1971.), Opa­ti­ja.

Kus­to­si: Maro­je Mrdu­ljaš (Arhi­tek­ton­ski fakul­tet u Zagre­bu), Mira Sta­nić.

Surad­ni­ci: Ire­na Bakić, Sonja Hala­pir (akso­no­me­trij­ski pri­ka­zi); Tin Jako­pec, Niko­la Brlek (make­te); Miho Károlyi (digi­ta­li­za­ci­ja i obra­da foto­gra­fi­ja).

Foto­gra­fi­je: Alek­san­dar Károlyi (crno-bije­le), CCN Ima­ges, Zagreb (u boji).

Koor­di­na­ci­ja i orga­ni­za­ci­ja u Bre­li­ma: Valen­ti­na Vit­ko­vić.

Koor­di­na­ci­ja za Plat­for­mu 9.81: Miran­da Velja­čić / u sklo­pu pro­gra­ma Sve će biti dobro

Nosi­telj izlož­be i pro­vo­di­telj umjet­nič­ko-istra­ži­vač­kog pro­jek­ta: Arhi­tek­ton­ski fakul­tet Sve­uči­li­šta u Zagre­bu, vodi­telj umjet­nič­ko-istra­ži­vač­kog pro­jek­ta: Goran Rako.

Part­ner izlož­be: Gale­ri­ja DESSA, Ljub­lja­na, vodi­te­lji­ca gale­ri­je Maja Iva­nič.

Orga­ni­za­ci­ja izlož­be: Turis­tič­ka zajed­ni­ca Bre­la, Plat­for­ma 9.81, Split.

Teme: , , , , , , , .

Arhiv: događaji.

Datum objave: 25. listopada 2018.